Pasiv (Passif)
- Dok u aktivnoj rečenici subjekat vrši radnju, u pasivu ( trpnom stanju) subjekat rečenice trpi radnju.
- Rečenica može da se prebaci u pasiv samo ako glagol ima direktan objekat (ako je prelazan glagol).
Pri prebacivanju rečenice iz aktiva u pasiv dešavaju se određene transformacije, ali rečenica zadržava osnovno značenje.
- Objekat aktivne rečenice postaje subjekat pasivne rečenice, a subjekat aktivne rečenice postaje vršilac radnje pasivne rečenice i uvodi se najčešće predlogom par.
- Glagol se takođe mijenja. Glagolska grupa u pasivu je sastavljena od glagola être (koji prelazi u vrijeme glagola aktivne rečenice) i participa prošlog koji se slaže sa subjektom pasivne rečenice u rodu i broju.
- Vrijeme vršenja radnje u pasivnoj rečenici izražavamo pomoću glagola être ( mi ćemo se ograničiti na sadašnje i prošlo vrijeme – le présent et le passé composé):
Primjer:
1.Paul lit le journal → Le journal est lu par Paul.
2.Paul a lu le journal → Le journal a été lu par Paul.
- Kada ne znamo tačno ko je subjekat u aktivnoj rečenici, pa koristimo neodređenu zamjenicu on, u pasivnoj rečenici nećemo imati vršioca radnje:
On a voté la loi → La loi a été votée.
- Vršilac radnje u pasivnoj rečenici najčešće se uvodi predlogom par.
Predlog de koristimo uz glagole osjećanja (être aimé de, être respecté de, être estimé de...), kao i uz izraze: être pris de, être accompagné de, être entouré de, être couvert de...
L’acteur est entouré de journalistes.
Les enfants doivent être accompagnés de leurs parents.
